О књизи: година / КСКСИИ век. Корпорације владају светом. Човечанство је неопозиво подељено између надређених (оних чије породице управљају корпорацијама, а самим тим и целим светом) и свих осталих. Захваљујући напретку медицине, они највиши једва да старе – паметнији су, бржи и јачи од „обичне” особе. Остатак човечанства је скоро у потпуности заокупљен личним преживљавањем и међусобним прождирањем у нади да ће се приближити хранилишту. Чини се да су „крајња времена“ већ стигла. Научни напредак и ширење простора су вештачки ограничени. Вишим нису потребни њихови непредвидиви дарови, они већ имају све што могу пожелети. Чини се да ће сада увек бити овако: векови или миленијуми стагнације и спорог исцрпљивања преосталих рудних ресурса. Све док једног дана банда младих панкера из сиротињских четврти не пронађе цевну вештачку интелигенцију у напуштеном војном бункеру који датира из времена Совјетског Савеза. Успевају да га покрену, а интелект је у стању да пробуди хладан ум изграђен на топлој елементарној бази. Он нема сумње. Не може одустати. Основне парадигме које су поставили давно умрли ствараоци не подлежу ревизији ни под којим околностима. Да ли ће једна древна вештачка интелигенција изграђена на безнадежно застарелој материјално-техничкој бази моћи да узбурка овај залеђени свет ружне будућности? Да ли је у стању да се носи са џиновским корпорацијама које су завладале светом феудално-капиталистичке будућности. Последњи преживели од многих достигнућа научне и технолошке моћи древне „империје зла“ оличених у металу изненада су заживели у садашњости-будућности. Свет нема шансе да остане непромењен Жанр романа: мало зафрканције, мало озбиљног сајберпанка са стилизацијом Кхокхлома ПС: ако мислите да је ово роман о вештачкој интелигенцији која је завладала целим светом. тачно - ово је управо таква прича . Али вештачка интелигенција уопште није луда. Бар не више од његових креатора.